Glas naroda protiv mini hidroelektrana

0

Korišćenje obnovljivih izvora energije, kako i sam naziv kaže bi trebalo da iskoristi, ali ne po svaku cenu, kako su bukvalno shvatili mnogi investitori mini hidroelektrana. Planinske rečice, koje su ogledalo prirode, nestale su u svojim tokovima. Ustvari, da bolje pojasnim. Preusmerili su ih ti isti u cevi, kako bi se pokretale minihidroeletrane, i proizvodila neka struja, i prodavana državi. Nažalost, zbog dobre cene KWH koju država plaća, ispostavilo se da je to veoma unosan posao.

A saznao sam da je u Srbiji već izgrađeno 110 elektrana, a da je, pazite ovo, po katastru EPS planirano da se izgradi još 850!!! Pa mi smo rešili da sve uništimo, i da naša, još uvek koliko toliko prirodna staništa biljaka i životinja potpuno uništimo. I preselimo se sa stvarnih na virtuelne ugođaje, dok na svojim tabletima, koje ćemo navodno puniti tom strujom, prelistavamo stare fotografije.

Ima li to cenu? Nema, jer ta struja koju ćemo koristiti za kućne aparate ili osvetljenje, i onako stiže sa velikih hidrocentrala. I dok je u Evropi već srušeno blizu 500 malih hidroelektrana, a u SAD i preko 1.000 objekata, u Srbiji one niču kao pečurke. Za to vreme, privatnim kompanijama koje proizvode električnu energiju iz malih hidroelektrana Elektroprivreda Srbije u periodu od pet godina isplatila je više od 58 miliona evra.

A koliko su bezobzirni investitori govori i jedan primer iz Kraljeva. Skoro sam došao do podataka da je od lokalne samouprave tražena saglasnost da se izgradi mini hidroelektrana na reci u blizini Studenice. Ali, prema prostornom planu još iz 1987. godine na tom mestu je bila predviđena gradnja vodozahvata, jer je u tom periodu Kraljevu pretio fenol. I pored toga što saglasnost nije dalo Odeljenje za urbanizam, investitorima je Gradsko veće usvojilo prigovor i sada će se „ponovo“ razmatrati.

Suvo korito Brezanske reke

Ukoliko se nastavi sa gradnjom malih hidrolektrana, blizu 50 vrsta slatkvodnih riba suočiće se sa izumiranjem. Pa šta će nam onda ta struja, ako ne budemo više imali gde da pecamo ili organizujemo piknik sa prijateljima i porodicom. Neka mesta koja su bila stecište ljubitelja prirode, sada izgledaju jako žalosno. Suva korita, osušena stabla, zemlja bez trave…

I dok ovo pišemo, ne možemo a da se ne setimo našeg dragog prijatelja i kolege Srba Trifunovića, koji nas je ovih dana napustio. Bio je prvi borac protiv izgradnje hidroelektrana na Ibru. Čak je napravio i sajt koji je bio tome posvećen. Iako je možda nekima tada delovalo da je to „donkihotovski“ posao, na kraju se isplatilo.

Glas naroda se mora čuti!

Izvor: Srbija video

Share.

Comments are closed.