U Americi sam naučio da se laž nikada ne isplati

0

„Znam sigurno da sam prvi igrač sa prostora SFRJ koji je završio koledž i onda draftovan u NBA. Sa nepunih 18 godina otišao sam iz Kraljeva na univerzitet u Tenesiju, igrao za njihov tim, završio ekonomiju i te 1990. godine potpisao ugovor sa Kilvlendom“, započeo je svoju zanimljivu životnu priču Miloš Babić.

Iako nema preciznih podataka o tome ko je prvi košarkaš iz bivše Jugoslavije koji je zaigrao u najjačoj svetskoj košarkaškoj ligi NBA, Miloš Babić iz Kraljeva se izdvojio. Nakon što je 80-ih godina prošlog veka prošao sve kategorije u KK Sloga iz Kraljeva, koja je u to vreme važila za fabriku mladih košarkaša, i igrao za kadetsku reprezentaciju Jugoslavije, Miloš je svoju budućnost video u Americi.

Miloš je igrao sa generacijom koju su činili Divac, Rađa, Kukoč, Đorđević… Iako je Zapad na SFRJ gledao kao na komunističku zaostavštinu, Babić kaže da to i nije bilo baš tako.

– Puno smo se kretali po Evropi i igrali na raznim turnirima. Gde god bi igrali, posmatrali su nas skauti sa koledža. I svi smo dobijali puno ponuda – priča ovaj bivši košarkaš.

Ali, okolnosti su bile takve da je konkurencija u reprezentaciji bila izuzetno jaka i male greške izmicale su vam tlo pod nogama, odnosno gubitak mesta u njoj. Miloš je imao peh da je zakasnio na tri kontrolna treninga, i tadašnji trener Svetislav Pešić je morao da mu se zahvali.

– Rekao mi je da ne može da mi oprosti, jer je to neka vrsta neodgovornosti. Ali, i ako bi to učinio onda bi morao i ostalima da gleda kroz prste, što je bilo nedopustivo – objasnio je Babić.

U vreme dok je igrao za kadetsku reprezentaciju Jugoslavije, Babića su zbog svoje visine (210 cm) posmatrali mnogi skauti, jer su u to vreme najviše bili traženi visoki igrači.

– Gledali su me skauti iz Kentakija, Jute, ali sam ja završio u Tenesiju. Njihov skaut je te godine, a mislim da je bio kraj naše lige, boravio u Splitu, Beogradu i onda u Kraljevu. U Kraljevu je gledao Divca i mene, u Splitu Kukuča i Rađu, i u Beogradu Koprivicu. Od svih njih, samo sam ja otišao na koledž – priča Miloš.

Saigrači – Miloš Babić i Stiv Ker

Miloš je praktično bio tinejdžer kada je krenuo u Tenesi. Nije znao ni reč engleskog, jer je u školi učio ruski. Bio je potpuno sam, bez roditelja, prijatelja ili bilo koga ko je mogao da mu pomogne. Ali, želeo je da uspe, i vrlo brzo se snašao.

– Životne stvari koje sam tada naučio u Americi, kod nas ne možeš ni dan danas. Bio sam Balkanac koji je došao sa uverenjem da uvek mogu da izmislim neki izgovor ili slažem trenera odnosno nastavnika. Ali u Americi laži ne prolaze. Jedno popodne me je pozvao trener, pošto smo u to vreme imali treninge, a u školu išli pre podne, i pitao me kako je na časovima. Rekao sam da je sve u redu. On me onda pitao šta sam imao od časova, i mu nabrojim. I onda je usledilo pitanje koje nikada neću zaboraviti. Da li si Miloše bio na predavanjima? Rekao sam da jesam, iako nisam bio jer sam prespavao to jutro. Pogledao me u oči i pitao zašto lažem. Nikada više nisam slagao – kaže Miloš prisećajući se životne lekcije koju je naučio tada.

Babić je osvrnuo na igranje u NCAA ligi (koledž). Kaže da je ona veoma važna, jer igrač tada sazreva, što recimo nije slučaj kod nas.

– Te dve godine su jako bitne. Mnogo naše talentovane dece u tom periodu se odlije, i potpuno nestanu sa košarkaške scene. Imao sam sreću da sam 20. i 21. godinu života proveo na koledžu, tako premostio taj kritičan period košarkaša i nastavio da se bavim njome aktivno – objašnjava Babić.

Miloša su u vreme igranja u NCAA ligi najviše posmatrali skauti Finiksa koji su ga i “draftovali”. Ali zbog dobre dugogodišnje saradnje sa Klivlendom, Babić je bio “trejdovan”.

– Te sezone je Klivlend imao neverovatnu ekipu, Mark Prajs, Bred Doerti, Stiv Ker. Bio je i Džon Vilijams, najplaćeniji igrač u ligi, čak više plaćen od Majkl Džordana. Za mene je to bio veliki uspeh. To je san. Da uopšte igram sa tim momcima, i biti u prvom timu, a ja ništa nisam znao do poslednje utakmice u NCAA ligi. To je kao da u jednom trenutku imaš 5 dolara u džepu, a onda već sledećeg 500.000. Imao sam odmah garantovan ugovor: Ali, nažalost u Klivlendu mi falila je minutaža. Imao sam ispred sebe dvojicu “Ol star” centra, Lari Nens i Bred Doerti. Neverovatni igrači. Dugo su bili u Klivlednu i imali su veliko iskustvo – seća se Babić.

Međutim, Miloš nošen željom za dokazivanjem, želeo je da igra. Posle jedne sezone odlučio da ode iz Klivlenda i prešao u Majami, tada novajliju u NBA ligi. Tim koji je tada tek bio u razvoju.

– To je bila greška. Nestrpljiv sam bio. Jer mnogo je lakše igrati tamo gde je sve uređeno i čekati svoju priliku. Mislim na sistem, odnos na relaciji trener – igrač, organizacije samog tima. Napravio sam veliku grešku. Imao sam po ugovoru još jednu godinu u Klivlendu. Tražio sam raskid i otišao u Majami. Ali, posle jedne sezone odlučio sam da napustim NBA, i odem u Evropu. I tu sam pogrešio – iskreno kaže ovaj Kraljevčanin, četvrt veka nakon provedenog vremena u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu.

Kada bih mogao da promenim nešto, opet bi izabrao Ameriku

Karijeru je nastavio u Evropi, gde je igrao u nekoliko zemalja, u Poljskoj, Grčkoj, Slovačkoj. Ali, pre nego što je krenuo na evropsku turneju, igrao je u prvenstvu Argentine.

– Argentina imala jako dobru košarkašku scenu i svima sam govorio da će to biti velesila. I tako se stvarno desilo, već nekoliko godina nakon toga Argentina je postala svetski prvak u košarci – kazao je Babić.

Iako je završio ekonomiju na Univerzitetu u Tenesiju, Miloš se nikada nije usko bavio tom profesijom. Ima svoj privatni posao i od toga živi. Do prošle godine je radio kao trener sa mladim kategorijama u KK Sloga iz Kraljeva.

Kada bi mogao da promenim, opet bi otišao u Ameriku

Babić kaže da bi se bez razmišljanja vratio u SAD. Jer, prema njegovim rečima, Srbija je daleko od njih barem 30 godina.

– U NBA ne razmišljaš ni o čemu. Tvoje je samo da treniraš i da dobro igraš. O svemu ostalom, od najmanjih sitnica, kao što su peškir na klupi ili energetska pića i hrana u svlačionici, drugi vode računa. Sada kad bih birao, odmah bi otišao Ameriku. Izabrao bih bolju školu, jer to puno odlučuje o tome koliko će te skauta gledati. Imaš bolje trenere – kaže Miloš.

Sin Filip trenira košarku

Babić kaže da nije preopterećen time da li će njegov sin Filip (17) jednog dana biti profesionalan igrač. Ali ima želju da Filip radi sa dobrim trenerom.

– Onaj koji danas može prst da uperi u mlade igrače i kaže ko će od njih biti dobar igrač a ko neće, greši. Niko od nas to ne zna. Mi kao roditelji možemo samo da im obezbedimo dobre uslove. Pa šta im Bog da. Spektar profesionalnog igrača je toliko širok. Mogu sve stvari, osim samo jedne da ti se poklope i da na kraju ne budeš uspešan – zaključuje Babić.

Izvor: Srbija video

Share.

Comments are closed.