Šest miliona evra poklonio zemljacima

0

„U teškoćama, ko god da je u pitanju, pojedinac, grupa ljudi, grad, uvek se javi neko da pomogne. To se meni dogodilo posle bombardovanja 1941. godine u Kraljevu. Čoveka koji mi je te noći pomogao, nikada više nisam video, ali ga nikada nisam zaboravio“, rekao je Milomir Glavčić, dobrotvor iz Kanade.

Milomir Glavčić je u Kanadu otišao pre više od 60 godina, ali zavičaj u podnožju Kopaonika nije zaboravio, kao ni Kraljevo, iako nikad više nije došao u Srbiju. Do sada je sunarodnicima poklonio preko šest miliona evra. Među poslednjim donacijama su 500.000 evra za kupovinu magnetne rezonance za bolnicu u Kraljevu, milion evra za most u Kraljevu, 500.000 evra za Dom kulture sa vrtićem u Jošaničkoj Banji. Zemljacima u Jošaničkoj Banji svake nove godine poklanjao je koveret sa po 50 ili 100 evra, pravio puteve, škole, gradio crkve.

Sada se sprema da ponovo pomogne Kraljevu. Doniraće 200.000 evra za izgradnju vrtića, koji će biti sagrađen u naselju Beranovac u kojem ima čak 600 dece, a nijedan vrtić.

Iako je poreklom iz sela u podnožju Kopaonika, i u Kraljevu ima samo rođake, svi su se pitali šta ga to vezuje za ovaj grad, i zašto ga toliko pomaže.

Njegov prijatelj Milomir Dugalić iz Kraljeva ispričao nam je da je Milomir kada je za vreme Drugog svetskog rata, posle bombardovanja Beograda u kojem je šegrtovao, krenuo kući u Rašku, putovao je bez dinara za hranu.

– Dok je tako gladan sedeo na beogradskoj železničkoj stanici, neki čovek seo je pored njega da prezalogaji. Pitao je i njega da li je gladan, ali je Milomir iz učtivosti odgovorio da nije. Na to je čovek izvadio jedno jaje i hleb, rekao mu da uzme malo, i zavara glad – kaže Dugalić.

U vozu su se malo bolje upoznali, a kada se ispostavilo da su tokom noći partizani minirali prugu i da se ka Raški vozom dalje ne moglo, Milomir je odlučio da prespava u čekaonici na stanici u Kraljevu. Taj isti čovek ga je odveo kod svog prijatelja u Ribnicu, gde je i Milomir prespavao i bio počašćen hranom.

– Milomir mi je rekao kada sam ga posetio u Nijagara Folsu u Kanadi da u teškoćama, ko god da je u pitanju, pojedinac, grupa ljudi, grad, uvek se javi neko da pomogne. Tako i on Kraljevu. Čoveka koji mu je te noći pomogao nikada više nije video, ali ga nikada nije zaboravio – preneo je Dugalić Glavčićeve reči.

Veliki srpski donator je rođen 1924. godina u zaseoku Pope u selu Kovači. Odrastao je kao seosko siroče. Da bi preživeo, kao dečak je dobrostojećim meštanima u selu služio za sitno nadničarenje, podsmeh i batinanje. Ponekad je morao da odlazi na ruševine seoske crkve gde su meštani ostavljali novčane priloge. On ih je kradom uzimao i tako sebi i sestrama obezbeđivao hranu. Još tada se zarekao da će jednog dana novac vratiti i odužiti se dobrim ljudima.

Od dolaska u Kanadu Milomir je radio na farmi u Belvilu, pa u rudniku u Sadberiju. Tu se i oženio i zajedno sa suprugom Armelinom sa kojom ima dvoje dece, prešao je u Nijagaru. Kupio je restoran, vodio ga tri godine, nešto malo zaradio i kupio mali motel, pa je posle izgradio čuvenu Ameri-Canu, veliki hotel za koji su znali svi naši ljudi, ali i Kanađani koji su provodili vikende na Nijagari. Tih godina ostajalo mu je i po pola miliona dolara godišnje, što mu je omogućavalo da kupuje zemlju. Tek pre 14 godina je rasprodao i najviše zaradio baš na kupoprodaji.

Izvor: Srbija video

Share.

Comments are closed.