Cvetići čuvaju sećanje na građansku Srbiju

0

“Kuća Cvetića” u Kraljevu datira sa početka 20. veka, kada su one ukrašavane dekorativnim zidnim slikarstvom, u tehnici “al secco” koja se slika na suvom malteru, tutkalnim vezivima, sa pigmentnim bojama i šablonima. Na taj način su želeli da dočaraju vreme građanske Srbije van Beograda.

Kuću je 1908. godine sagradio Filip Cvetić, kraljevački trgovac vinom. Sa suprugom Darinkom odgajio je trinaestoro dece, a u svoju porodičnu kuću utkao je značenja koja i danas podsećaju na vreme kada se Kraljevo kao varošica ugledalo i razvijalo prema kulturnim standardima Evrope.

Njegovi naslednici tu i danas žive i trude se da ničim ne naruše autentičnost i originalnost. Praunuk Dragomir Cvetić, diplomirani mašinski inženjer, održava kuću i dvorište, njegova supruga Marina Lukić Cvetić, kao istoričar umetnosti enterijeru vraća ranije vrednosti, a njihova ćerka, dr Lidija Cvetić, posebno se angažuje oko formiranja interaktivnog „Muzeja slatkog“.

Marina Lukić Cvetić čuvarka ostavštine predaka

Cvetići su odlučili da njihovu kuću otvore za posetioce, kako bi im se dočarao delić te, kako kaže Marina Lukić Cvetić, građanske atmosfere. Osim posluženja slatkog i vode, inače tradicionalnim specijalitetom i kafom, posetioci su u prilici da se upoznaju sa umetničkom zbirkom i uživaju u jedinstvenom ambijentu salona u kojem se recimo na istom mestu već duže od jednog veka, nalazi ormar na kome su poređane tegle sa slatkim. Ili kredenac u kojem je raspoređena kolekcija posuđa, poslužavnika, uštirkanih šustikli i svega što je vezano za posluženje.

– Godinama je građanska Srbija potiskivana i zanemarivana. Nakon Drugog svetskog rata, u vreme kada je mnogima oduzimana imovina, ono što je bilo građansko, preneto je na intelektualce. I oni su nastavili tu građansku kulturu. Zato smo mi poželeli da ova naša kuća, prostor, prikaže građansku Srbiju – kaže Marina Cvetić.

Tehnika ukrašavanja na suvom malteru

Ona kaže da Beograd nema takavj problem, jer je puno kuća zadržalo autentičnost, ali da se u unutrašnjosti Srbije, kakvo je recimo Kraljevo, toga zadržalo vrlo malo.

– Posetioci prvo što nam kažu kada uđu u kuću jeste da im je divno i da im izgleda kao da su na nekom dvoru. Međutim, nije ni malo lako živeti i održavati jednu ovakvu kuću, koja recimo ima plafone visoke preko četiri metra. Ali, mi smo prihvatili život onakav kakav je bio pre stotinak godina, i želeli smo da od svog života napravimo umetnost, i privilegiju što ste u jednoj ovakvoj kući – rekla nam je vlasnica kuće.

Kraljevačka familija Cvetić promovisala je ideju o očuvanju tradicionalne srpske poslastice, slatkog. Kreće od trešanja, šumskih jagoda i ribizli, preko kajsija, bresaka, šljiva i dunja, pa sve do tegli od smokava, lubenica i pomorandži. Zbog toga je prošle godine “Kuća Cvetića”, bila uvrštena u “Dane evropske baštine”, kada je i pokrenuta inicijativa za otvaranje “Muzeja slatkog”.

Redak primer klavira “Besendorfer”

Ispostavilo se da je klavir koji se danas nalazi u “Kući Cvetića”, veoma redak primerak polukoncertnog “Besendorfera” iz distributerske kuće Edmunda Raba iz Sombora. Cvetići su uspeli da pronađu u katologu koji je sačuvao sadašnji vlasnik Rabove kuće, baš njihov model, kao najskuplji i najbolji klavir.

Izvor: Srbija video

Share.

Comments are closed.