Spomenik koji niko ne obilazi

0

iSpomen obeležje u znak sećanja na tragično stradalu i umrlu decu iz sirotišta iz Mataruške Banje u periodu od 1942. do 1947. godine podigao je nepoznati dobrotvor u godinama nakon Drugog svetskog rata. Arhitekta Spasoje Krunić koji je projektovao ovaj po mnogome originalan spomenik u vreme komunizma, kaže za „Srbija video“ da je on bio idejni tvorac.

Sirotište u Mataruškoj Banji je u vreme Drugog svetskog rata bilo jedno od najvećih u Srbiji, a u njega su stizala deca ne samo iz Srbije, već i iz Bosne, Hrvatske, Slovenije. Formirali su ga ljudi iz Kraljeva i Crveni krst, a koliko je bilo veliko u vreme rata, govori i podatak da su deca bila smeštena u tri vile.

– Kada je počeo rat, u ovo sirotište je došao veliki broj dece, i ne postoje zvanični podaci koliko ih je bilo. Svi koji su doneti bili su primljeni. Veliki broj njih je došao u bolesnom i iznemoglom stanju. I deca koja su umirala, sahranjivana su u jednom delu groblja u Konarevu pored Mataruške Banje. A zašto ga niko ne posećuje? Jer ne znaju ko je tu sve sahranjen. Zna se samo da su u pitanju deca koja su umrla, ne ubijena – priča Predrag Radovanović, kolekcionar iz Kraljeva.

On kaže da su u Srbiji u to vreme postojali sabirni centri, odakle su se deca prosleđivala dalje, i da nema podataka da je postojalo još neko masovno sirotište.

– U njemu su bile bebe i mala deca koja nisu ništa znala o sebi. O njima je samo brinuo međunarodni Crveni krst. U to sirotište nije moglo da uđe neko dete koje je imalo nekog živog rođaka. Zato evidencija o njima ne postoji. Pokušavao sam da nešto više saznam ali nisam uspeo. To je teška priča – objasnio je ovaj Kraljevčanin.

Posle završetka rata sve posmrtne ostake su sakupili na jednom mestu, gde je i podignut spomenik u obliku piramide.

– Ideja da tako izgleda bila je moja i ja sam sklopio koncept. To je bio jedan od najzahtevnijih poduhvata, jer se radilo deci koja su umrla od bolesti i gladi. Jedva sam taj projektni zadatak savladao jer me pogodio, posebno zato što sam i ja rano ostao bez oca. Na srednjem obruču postoje i male piramide, koje su zapravo krovići kuća za svu decu koja su stradala, a ne samo piramidu spomenik za one koji su tu nastradali – ispričao nam je arhitetka Spasoje Krunić.

Stručnjaci kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenik kulture i Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta obnovili su nedavno ovaj spomenik.

– Spomenik piramidalnog oblika simbolizije mladost zaustavljenu u usponu, a otkada je napravljen na njemu nije bilo konzervatorskih, ni restauratorskih radova – rekao je Ivan Milunović, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.

Izvor: Srbija video

 

Share.

Comments are closed.