Poslednji potkivač u Kraljevu

0

Milorad Petrović (77) iz Sirče kod Kraljeva, poslednji je potkivač na ovim prostorima, a generacijski posao koji je započeo još njegov deda pre dva veka, pa nastavili njegov otac i na kraju majstor Minda kako Petrovića poznaju, stigla je do kraja.

– U Sirči je posle rata bilo oko 70 pari volova, i odavde je napravljena fabrika Magnohrom, a čak su odavde sa volovima na šinskim kolima vukli kamen-ivičnjak za pravljenje ulica u Kragujevcu. Sada se niko ne bi usudio ni traktorom da ga odveze – priča majstor Minda.

Rado se Milorad seća vremena kada je sa ocem pre više pola veka znao da potkiva po deset volova dnevno, i vremena kada su seljaci dolazili iz udaljenih sela u vreme radova u polju i ostavljali volove noću da bi sutradan stigli na red za potkivanje.

– Posle sam po toliko volova i sam dnevno potkivao. Bili smo jedini potkivači u krugu od desetak sela. Tvrdim da je ovo najteži i najodgovorniji posao za koji znam. Ovde nema merenja, a milimetar je veliki! U poslu potkivača nema mesta za greške, jer to možete debelo da platite. Dovoljno je samo da se jednom ritne vo ili konj, i završili ste. A radilo se samo sa čekićem, jednim klještima, makazama, mehom i nakovanjem. Radilo se i noću, pod lučem i fenjerom. Sijalica na struju tek je kasnije stigla – objašnjava poslednji potkivač u Kraljevu.

poslednji-potkivacDok podiže stari meh, za koji je njegov otac morao da zakolje dva jarca, da bi ga napravio, gledajući u žar koji biva sve jači i počinje da menja boje, majstor Minda nam je ispričao da se posao potkivača jako teško uči, i da se dešavalo da mnogi odustanu i posle pet godina šegrtovanja.

– Imao sam 13 godina kada sam počeo sa ocem da radim u kovačnici. Moj otac nije bio za komunizam, što je i javno govorio, pa su ga često vodili na Goč na društveno-odgovorni rad, a ja sam morao da potkivam goveda. Zamislite da kujete pastuva koji bije i prednjim i zadnjim nogama. Mnogi bi istog trenutka pobegli. Ja sam voleo to da radim, i tako sam naučio – rekao nam je ovaj potkivač iz Sirče, napomijući da nikada nije imao nijednu težu povredu.

Upoređujući svoj težak posao u tadašnjoj SFRJ sa drugima, koji su uglavnom radili po fabrikama, jer tih godina samo Minda i još dvojica iz cele Sirče nisu radili u Magnohromu, kaže da mu nije žao što mogao imati bolji i lakši posao, a i više zarađivati.

– Sve što imam sam zaradio sa svojih deset prstiju. Kupovao sam zemlju, pravio kuće, i sve što mi treba za život sam stekao. Jedino čega se nikada ne bih odrekao je poljoprivreda. I danas se njom bavim, imam desetak hektara zemlje i držim stoku, a u kovačnicu uđem da me samo želja mine, i tako se podsetim lepih dana koje sam proveo u njoj – kaže Milorad Petrović, poslednji od treće generacije potkivača.

Izvor: Srbija video

 

Share.

Comments are closed.