Kraljevčanka povređena u bombaškom napadu u Parizu: Ne vraćam se više u Pariz!

0

Ljiljana Atanasković Pavlović koja je samo zahvaljujući neverovatnoj sreći preživela bombaški napad u Parizu, posle nepunih godinu dana od tog događaja, vratila se u Kraljevo. Posle meseci provedenih u komi i brojnih operacija, izgubila je moć govora.

Iako razume pitanja i razgovore, Ljiljana ne može da priča, a ima i rupe u sećanjima od trenutka eksplozije. Veliku pomoć ima od ćerke Tamare i sina Aleksandra, koji njene gestikulacije jedini mogu da razumeju. Od kobne noći, 13. novembra prošle godine, kada je sa suprugom Acom prodavala šalove i ostale sportske rekvizite ispred fudbalskog stadiona, kaže da se samo seća strašne eksplozije.

– Buuuum… – pokazala nam je Ljiljana, šireći ruke da nam dočara koliko je eksplozija bila jaka.

– Čule su se i puške. Onda sam samo pala. I više se ničega ne sećam. Nisam videla gde je puklo ni da li je neko aktivirao bombu. Ništa se ne sećam do trenutka kada su premeštali iz jedne u drugu bolnicu na rehabilitaciju. Dok sam ležala u bolniciama, telo uopšte nisam osećala. A kroz glavu mi je prvi prošao moj Mitke, sin Aleksandar – gestikulirala je i pisala na papiru Ljiljana, koja nam je i otkrila da ne zna šta se to dogodilo u Parizu.

Od povreda zadobijenih nakon što se bombaš samoubica razneo nedaleko od njihove tezge, Ljiljana je više od mesec dana bila u komi. Lekari su se borili za njen život jer je imala povrede po celom telu, a najopasnije su bile na glavi. Ljiljani su operisani glava, grudni koš, stomak, ruke i noga.

ljiljana-atanaskovic-pavlovic– Ne znam šta me je spasilo i kako sam danas živa? Žao mi je što sam u tom trenutku bila na tom mestu, ali nisam mogla pobeći od toga, sudbine. Mi smo morali da prodajemo ispred stadiona, jer smo od toga živeli – pokazuje rukama ova kraljevčanka koja je tri godine pre napada živela u Parizu.

Ono što sigurno sada zna je da se više neće vraćati u Francusku, jer želi da bude pored svojih. Francuske vlasti su joj isplatile odštetu od 25.000 evra, koje je kako kaže podigao njen suprug, dok je ona bila na rehabilitaciji.

– Nisam u dobrim odnosima sa suprugom. Poslao me u Srbiju bez novca, ali ne marim za to jer sam htela da budem pored dece, majke, oca i braće. Od maja treba da počnem da dobijam francusku penziju, ali će mi trebati sva pomoć koju mogu da dobijem, kako bih sredila papire. U francuskoj  ambasadi u Beogradu su nam rekli da oni ne mogu da mi pomognu – objašnjava Ljiljana.

Njena ćerka Tamara presrećna je što joj se majka vratila, jer poslednji susret sa njenim očuhom u Parizu nije bio prijatan, i ona se posle samo dan vratila u Kraljevo.

– Voleli bi smo da nam pomogne i naše ministarstvo za inostrane poslove. Da nam kažu šta moramo da uradimo kako bi Ljiljana ostvarila ti penziju. Mi ćemo je onda odvesti u Pariz i sve to završiti. Ona ne želi da se vraća kod Ace. Završeno je – kaže Tamara.

Lečenje u Srbiji problem

Ljiljana, prema rečima njene ćerke i sina, trenutno ima problem da se leči u zdravstvenim ustanova u Srbiji, jer nije srpski zdravstveni osiguranik, a došla je u Kraljevo samo sa avionskom kartom.

– Sve nam traže da platimo. Svaki pregled, lek. A ona mora da ide kod skoro svih lekara specijalista. Moja majka pije i lekove protiv epilepsije ujutro i uveče, jer ima napade. Sve to moramo skupo da platimo. A mi novca nemamo – kaže Tamara Đorđević, apelujući na institucije da im pomognu.

Izvor: Srbija video

Share.

Comments are closed.