I Srbija ima svoj Černobilj – Matarušku Banju!

0

Mataruška Banja danas izgleda kao ostaci Černobilja nakon eksplozije u nuklearnom reaktoru. Jedina razlika je što zemlja i vazduh nisu zagađeni, ostalo je potpuno identično.

Naglo urušavanje Mataruške Banje krenulo je 90-tih godina, da bi nakon dolaska talasa izbeglih i raseljenih sa KiM počela potpuno da tone. Mnoge vile poslužile su kao prihvatilište za nemoćan i preplašen narod, a oni su ostali da u njima žive punih 15 godina. Osim hotela Termal koji je jedini ostao da radi, više nije bilo mogućnosti da turisti uživaju u čarima predratne Mataruške Banje. Njen trag ostao je samo na razlednicama.

– Banja je za nas bila kao Las Vegas. Dobar provod, puna ljudi. Nije nam trebalo more. Sećam se da je postojao je kućni red koji se poštovao u celoj Banji. Mi kao klinci nismo mogli pre 10 sati ujutru ili u periodu od 3 do 5 popodne da pravimo galamu. U parku nije mogao da bude niko bez papuča i majci, a poseban prekršaj i za koji su se pisale kazne, bio je ako zgazite na travnjak, uberete list ili cvet – priseća se svog detinjstva Dragan Savićević (54) iz Mataruške Banje.

termalHotel Žiča je dugo bio najdominantniji, a stariji meštani su pričali da je u Karlovim Varima postojao identičan hotel. Kasnije su se pojavili restoran Jugoslavija koji je imao ogromnu terasu iznad obala Ibra i hotel Termal koji je najduže opstao.

Država se nije ni u jednom pogledu potrudila da sačuva ovo mesto od propasti, a današnji izgled mogao bi jedino da posluži kao deo scenarija nekog horora.

– Ostaci su takvi da Banja liči kao da su ljudi pred nekom masovnom zarazom pobegli glavom bez obzira, noseći za sobom samo neophodne stvari. Černobilj nije ništa naspram onoga što se nama dogodilo u Banji. Ona je umrla a mi ostali u njoj. Parkovi su uništeni, a da ne pričam o predratnim, nekada tako divnim vilama. Igrali smo se kao deca u njihovim parkovima. Leti nam je bilo daleko zanimljivije jer je bila prepuna gostiju. Ali i zimi je imala svojih čari. Svoje detinjstvo krajem 70-tih i početkom 80-tih ne bih menjao ni sa jednim vršnjakom iz Kraljeva – priča Miloš Petrović.

Prirodno lečilište se prostire na 1.400 hektara, od čega je 12 hektara parkova. Njena termomineralna voda je bogata sumpor-vodonikom i natrijum-bikarbonatom, a to znači da može da pomogne obolelima od reumatizma, neuroloških, ginekoloških oboljenja, a posebno steriliteta, i istog je sastava još od 1898. godine, kada je prvi put utvrđena njena blagotvornost.

Elaborat obećavao „resort“ a Mataruška i Bogutovačka Banja odlaze u stečaj

Sastavni deo elaborata koji je pre par godina platio Grad Kraljevo bio je i predlog daljeg razvoja, novih i kapicarekonstrukcija postojećih vila i hotela kako bi se dobio kapacitet od oko hiljadu ležajeva. Ideja je bila da treba graditi i apartmansko naselje visoke kategorije sa golf terenom, podizanje omladinskog kampa, sportsko-rekreativnog i zabavnog centra sa prirodnom plažom na Ibru, planinarskog i lovačkog doma. Umesto toga Prirodno lečilište Mataruška i Bogutovačka Banja krajem jula će najvetovatnije otići u stečaj.

 

Osnivač Banje nema ni spomenik ni ulicu

Matarušku Banju osnovao je prota Savatije Božić koji je 1941. godine napustio Banju, a na žalost nikada mu nije podignut spomenik. Iako je imao 101 godinu kada je preminuo, nije dočekao ni da neka ulica u ovom mestu dobije ime po njemu. Biće zapamćen kao neko je sagradio prvo kupatilo u Mataruškoj Banji.

Izvor: Srbija video

 

 

 

 

Share.

Comments are closed.