Lovi zmije i objašnjava ljudima koje su opasne

0

Miroslav Pavlović iz Kraljeva slobodno vreme koristi tako što hvata sve vrste zmija na koje naiđe, a onda se trudi da što više ljudi, ponajviše meštana upozna sa njima.

– Nije mi bitno kada ugledam zmiju, koja je vrsta. Samo se fokusiram da je uhvatim, a onda proverim da li je otrovnica ili nije – priča Pavlović, koji je i predsednik Eko pokreta „Ibar“.

Dolina Ibra, na potezu od Kraljeva do Raške, sa oštrim kosinama i mnogo nepristupačnih terena, pravo je stanište za zmije. Pričalo se da je u tom delu nekada, pre nego što su serumi protiv ujeda otrovnica napravljeni, postojalo njihovo uzgajalište, i da se otrov koji se iz zmija isisavao jako dobro unovčao. Zato u ovom delu i ima jedna brojnija populacija šarki i poskoka.

Živih meštana koji su tih godina lovili otrovnice više nema, a oni koji imaju hrabrosti da ih hvataju, rade to iz čiste ljubavi prema ovim životinjama, ali i da bi naučili mnoge generacije. Jedan od tih je Miroslav Pavlović, poznati ekolog iz Kraljeva. On kaže za „Srbija video“ da je strah od zmije pra pra strah i da je urođen kod ljudi.

– Zmija je čistač u prirodi i ne treba je nikako ubijati. One se hrane glodarima, koji bi se toliko namnožili da bi počeli ljude da ugrožavaju, a zbog ljudskog nemara prema zmijama, pacova i miševa ima sve više u prirodi. Zmije se kreću isključivo za hranom. I priča kako su viđene u urbanijim sredinama je upravo zbog toga, jer idu u potragu za pacovima i miševima – priča Pavlović.

Vipera ammodytes or nose horned viper, the most dangerous European poisonous snake in natural habitat

Šarke su dnevne zmije koje naseljavaju kamenjare i menjaju boju prema zemljištu, dok su poskoci noćne životinje i uglavnom tada love.

– Ljudima, najšešće planinarima, kada objašnjavam kako da prepoznaju otrovnice, prvo kažem: Čuvajte se male zmije! Otrovnice su kratke, od 70 do 90 centimetara, imaju trouglastu glavu i šare na leđima koje idu cik-cak. Otrov poskoka je najjači, jer on nakon ujeda odmah deluje na krvne sudove i oporavak može trajati jako dugo, ukoliko ga preživite, jer je veoma bitno na kojem delu tela vas je poskok ujeo – objašnjava Pavlović.

U planine se uvek ide otvorenim očima, kaže Miroslav, sa štapom ispred sebe. On kaže da je generacije u poslednjih 30 godina vodio po okolini Kraljeva i pokazivao im gde mogu biti staništa zmija.

– Mnogi planinari i meštani su jako dobro prihvatali moje savete. A često sam im i demonstrirao kako da uhvate zmiju. Kako da joj priđu sa rakljom i kako da ih hvataju za rep, jer je tu najsigurnije – rekao nam je Pavlović.

Kazne za ubijanje zmija i do 30.000 dinara

Zmije, a na našim prostorima ih ima desetak vrsta su u strogoj zaštiti, i njihovo ubijanje je strogo zabranjeno, za šta su zaprećene i novčane kazne, koje se kreću i do 30.000 dinara.

Izvor: Srbija video

 

Share.

Comments are closed.