Nikada objavljeno: Otkrivamo kako je nestala topionica u Sirči kod Kraljeva!

0

Topionica rude i olova u Sirči kod Kraljeva, A.D. „Rudar“ koja je u vreme Kraljevine Jugoslavije bila među nekoliko najvećih topionica, od 6. aprila 1941. godine, potpuno je nestala, a pri tom nije bila ni bombardovana ni minirana. Od topionice koja je zapošljavala blizu 200 radnika, koji su radili u tri smene i imala kapital od tadašnjih 1,7 miliona dinara, nije ostala ni cigla.

„Srbija video“ je otkrio detalje misterioznog nestanka jedne od najvećih topionica u Kraljevini Jugoslaviji u selu Sirča kod Kraljeva.

Ministarstvo trgovine i industrije je 1938. godine u industriju Kraljevine Jugoslavije, svrstalo A.D. Rudar iz Sirče kod Kraljeva. Topionica je u to vreme zapošljavala blizu 200 radnika i radila je u tri smene. Ruda je iz Trepče dopremana vozom do Kraljeva, a onda se zaprežnim kolima vozila do Sirče, gde se nalazila fabrika. Koliko je bila modernizovana ova topionica, pokazuju podaci o njenoj opremljenosti. Pored jakih mašina, sami su proizvodili i struju, a ceo jedan krug oko fabrike je bio osvetljen lampionima.

– Stražar je svakog sata morao da se čekira na određenim mestima, kako bi poslodavci bili sigurni da je obišao krug. Imali su strašno jake agregate koji su proizvodili struju. U fabrici su uglavnom bili zaposleni obučeni meštani, dok su inženjeri bili iz Slovenije, Mađarske i Austrije – seća se Mihajlo Vučetić (85) svog detinjstva i priča koje je slušao od meštana.

rukovodstvo topionice u sirčiZa razliku od ostalih topionica u Jugoslaviji, Rudar je bio akcionarsko društvo u potpunom vlasništvu ljudi iz Srbije. Iako su imali mašine od 50 konjskih snaga, i kapitala u tadašnjih 1,7 miliona dinara, nestali su kao olovkom obrisani, početkom Drugog svetskog rata.

Predrag Radovanović, kolekcionar iz Kraljeva svoju teoriju nestanka fabrike, povezuje sa podacima da je iz nje sve izneseno, i da ništa nije ostalo. Čak ni cigla!

– Prema podacima koje sam našao u Vojnom istorijskom muzeju, Nemci 1941. godine kada su ušli u Kraljevo nisu mogli da lociraju topionicu. Nestala je. Ostao je samo temelj od dimnjaka peći. Sve je bilo odneto. Jedna takva topionica je očerupana. A znam da su Nemci pokušali da obnove sve fabrike koje su mogli, jer su im jednostavno trebale. Pogotovo jednu takvu topionicu koja je pravila olovo za vojsku – objašnjava Radovanović za „Srbija video“.

Mihajlo Vučetić – Raco (85) iz Sirče koji je ceo život proveo pored topionice potvrdio nam je da su mnogi meštani pokupili sve iz fabrike, jer im je zbog paljenja Sirče trebao crep, cigla, kamen, grede, ali da se to nije dogodilo baš tako brzo kao što je Radovanović objasnio.

– Postepeno je sve odneto. Prvo crepovi i građa. Iz betonskih stubova se vadilo gvožđe. Čekićima su ih lomili da bi došli do gvožđa. Našli su glavnu cev vodovoda i redom su krenuli da kopaju. Od kopanja su i levo i desno sve bili rovovi. Sve pocinkovane cevi su izvadili. Skinuli su i gromobransku bakarnu tablu sa dimnjaka – ispričao nam je Raco.

Deka Raco ima i sliku topioniceOvaj meštanin Sirče ispričao je za „Srbija video“ kako je srušen visoki dimnjak peći.

– Na kraju je ostao dimnjak da se sruši. Krampovima su ga potkopavali da bi pao ispod brda. Kada je padao videlo se koliko je ustvari bio visok, jer su se cigle rasturile do ispod brda. To su bile kvalitetne pečene cigle, koje su očišćene i odnete – priseća se čiča Raco.

Zanimljivo je da je u toku gradnje promenjena namena fabrike, jer je prvo počela da se gradi kao fabrika voćnih sokova, konditora. Nakon napravljenog temelja došlo se na ideju da se napravi topionica jer se pojavio ekonomski interes, a to je bilo topljenje rude.

Izvor: Srbija video

Share.

Comments are closed.