Potrošili otpremnine, hleb i jogurt ponovo na veresiju

0

Otpremnine koje je dobilo oko 1.500 radnika u kraljevačkim fiormama koje su otišle u stečaj, presušile su vrlo brzo. Stara navika kraljevačkih porodica da žive “na recku”, ponovo je postala njihova stvarnost. Hleb, mleko, jogurt i jaja su najčešće namirnice koje mali trgovci daju “na zapis”, ali i cigarete i alkohol su takođe nezaobilazni u trgovačkoj svesci.

U prigradskim radničkim naseljima u Kraljevu postoje dućani koji mnogobrojnim porodicama omogućuju bukvalno da prežive jer im dozvoljavaju da kupuju namirnice na veresiju. I dućandžijama je to
šansa da prežive, ali najviše porodicama dok ne dođu do nekakvog novca, uglavnom nadničarskog, jer su mnogi ostali bez posla nakon zatvaranja fabrika u Kraljevu.

– Robu na veresiju traže gotovo svi. Najviše penzioneri i radnici – nadničari, a ova „pogodnost“ se daje samo stalnim mušterijama, jer je rizično dati proizvode kupcu kojeg ne poznajemo – ističe Dejan Nikolić, kraljevački trgovac, naglašavajući da kupci sve češće uzimaju mnogo manje količine namirnica nego ranije, pa neretko kupe dva jaja, dve glavice luka ili stotinak grama salame.

Bivši vagondžija Milomir Ćirković, koji je 35 godina proveo  u Fabrici vagona, kaže da su takvi dućani spas, ali da i kod njih postoji limit i sprečene su da to rade u velikoj meri.

– Treba mi još pet godina do penzije. Nemam više nikakva primanja. Niko neće ni da me zaposli u 60 godina. Odbijen sam za jednokratnu pomoć i u Centru za socijlani rad i kod gradonačelnika. Na izdržavanju sam sa suprugom kod mojih sestara, drugih rođaka, komšija i prijatelja – priča Ćirković.

Davanje robe „na zapis“ najzastupljenije i najpopularnije je u prodavnicama na selu i u prigradskim naseljima, jer se kupci i prodavci uglavnom poznaju, pa je vlasnicima prodavnica lakše da se odluče na davanje robe na veresiju.

– Veoma je teško u većim gradovima i supemarketima dati robu na veresiju, pošto postoji velika šansa da nikada novac ne dobijete. Obično dajemo veresiju na mesec dana. Jedino tako možemo zadržati kupce. U protivnom, smo gotovi sa poslom i radnjom – ističe Katarina Mirković, vlasnica radnje u blizini Mataruške Banje.

Neretko se kupuju i dve viršle, a onda se traži od trgovaca da im i to stave na otvoreni spisak.

– Svakog meseca kupujem 25 kilograma brašna i 10 kilograma masti, da bi smo imali šta da jedemo. Suprug mi je ostao bez posla u Autotransportu. Otpremninu smo potrošili na dugove, i za dva meseca ista priča. Ja ne radim, a ako mi suprug tog dana ne ode na građevinu ili na neki utovar, ja moram da se zadužim u prodavnici kako bi smo imali šta da pojedemo – ispričala nam je Marija Bantiluć iz Kraljeva.

Izvor: Srbija video

Share.

Comments are closed.